"POBEGLA JE IZ DANSKE ZBOG MANIPULATORA, BILA MU JE IZVOR PRIHODA" Bolna ispovest mame Done Ares: Zbog njega se nije ostvarila kao majka
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ajka Kolaković kaže da joj godišnjica smrti Done Ares teško pada, iako tokom godine uspeva da se nosi sa bolom i čuva uspomenu na ćerku. Dona je, kaže, bila topla i jedinstvena umetnica koju ljudi i dalje pamte.
- Majka otkriva da je Dona poslednjih šest meseci života pobegla iz Danske i vratila se kod nje zbog manipulatora koji je, kako tvrdi, živeo od njenog rada i novca. Pevačica je želela da postane majka, ali tu želju nije ostvarila.
Devet godina je prošlo od smrti Done Ares, jedne od najvoljenijih pevačica u regionu, ali za njenu majku Ajku Kolaković vreme nije uspelo da ublaži bol. Dok se približava datum koji joj iznova vraća najteže uspomene, ona priznaje da tokom godine uspeva da pronađe način da nastavi dalje, ali da joj dani pred godišnjicu teško padaju.
- Inače, budem dobro tokom godine, već sam našla mehanizme kako se nositi u određenim situacijama i takoreći da budem, pod znacima navoda, "normalna". Međutim, ovi dani kako dolaze, tako se vraćaju uspomene, osećam napetost, uznemirenost. Postajem svesna da ona nije tu... Kako je ona često bila po turnejama, uvek imam nekako osećaj da je na turneji, da se njoj lepe stvari dešavaju, ali onda dođe tako ta surova istina. Uvek je u našim srcima. Tu je uvek s nama. Godišnjica je, otići ćemo da posetimo to njeno mesto. Ali je to za mene samo hladni kamen, to nije ona. Ona je bila topla duša, puna ljubavi, razumevanja, koja je živela za muziku i koja je imala osmeh od milion dolara i razumevanje za sve ljude sveta.
Šta vam danas ljudi u okruženju kažu?
- Samo lepe reči, lepe uspomene, sa najlepšim rečima prilaze. Govore da su je poznavali, da su slušali juče, pre godinu dana, neku pesmu, na društvenim mrežama, na Jutjubu, na TV-u, šalju mi klipove, kojekakve kavere. Mislim da je ona besmrtna. Ona je bila jedinstvena pojava na ovim prostorima. Onaj ko je ovu bol preživeo i doživeo može da zna kako je to teško.
Voljena i poštovana
Postoji li nešto što još javnost ne zna o vašoj ćerki?
- Ima uvek nešto. Izdešavale su se ružne stvari. Za neke ljude je ona sve u superlativu govorila, ali se ispostavilo da je pogrešila. Poslednjih šest meseci života pobegla je iz Danske i provela ih je kod mene. Po pitanju nekih konkretnih likova, tu je sama uvidela grešku. Dok je bila zaokupirana muzikom, ona je htela da to prekine i svašta nešto, ali vi znate da ima puno manipulatora koji nađu način da vas zadrže. Bila je dobar izvor prihoda, teško je to bilo nekome da pusti. Ona se nikada nije venčala, ali su živeli jedno pored drugog. Oni se jednostavno osile pored te količine novaca. Mi smo sve to videli. Ona je nama i plakala i probala da se istrgne, onda se vrati... I te osobe danas nigde nema.
Jesu li vas ćerkine kolege sa estrade kontaktirale?
- Dona nije zaboravljena. Mnogi se javljaju i mnogi pitaju, ako ništa, preko drugih. Kad je njena sahrana bila, bio je Halid Bešić. Mnogi su rekli da nije bio. On je bio, samo Halid kakav je bio, on je seo tamo na stranu. I baš mnogi ljudi su mu prilazili. Halid je isto imao tu toplinu kao i Dona.
Da li se sećate poslednjeg razgovora sa ćerkom?
- Svakog našeg razgovora. Nas dve smo bile zajedno dan i noć, i sve moguće i nemoguće priče ispričale. Ona je na neki način tim pričama meni očistila dušu. Sve mi je rekla. Priznala mi je kako je sama trebalo da nađe način da se iz svega toga istrgne na početku. Kad neko misli, ako si ti bolestan, da si ti maltene lud i da si debil, a on radi šta hoće... Ona tamo u Danskoj dobije drugi recidiv, hemoterapije, raspada se, a neko se samo spakuje, uzme kofer i ode u Nemačku, u Španiju i kojekuda. Misli da si ti lud, zavarava te. Kaže: "Ja idem zbog tih i tih stvari." Kako je ona bila udaljena, nije htela nas da nervira. Ona je te mnoge stvari tada prećutala, pa ih je tek posle rekla. Pa dopisivanje sa kojekakvim osobama i razbijanje telefona... Ma prestrašno. Šta da kažu slabe devojke kad je Dona, kojoj je stvarno imala gard, to istrpela.
Kako je Dona živela u Danskoj?
- Imala je sve kao svaki Danac. Uspela je da dobije žutu kartu, socijalno, penziono, zdravstveno, šta ja znam... Dva fakulteta upisala onlajn, jedan u Londonu, a drugi u Danskoj. Imala je i posao. Učila je, radila, svirala, sve to između hemoterapija, ako je bilo loše, znala je malo da se odmori i, dok dođe sebi, odmah kaže idemo dalje.
Zajedno i u dobru i u zlu
Da li vam je rekla koja joj je neostvarena želja?
- Da se ostvari kao majka, ali zbog manipulatora nije mogla. Ona je meni u jednom momentu rekla, pošto je čovek nekontrolisano trošio pare koje su dolazile, da je on nju pitao: "Od čega ćemo mi onda živeti?" Mislim, mi smo se šokirali svi. Dobrostojeći smo kao porodica i uvek smo joj govorili: "Imaš nas, uvek možeš od nule da kreneš, samo se reši negative."
Imala je ona normalnog dečka, ali eto, ovaj je našao posle način da sve to razvrgne kad je video koliko je ona krenula da zarađuje. Taj dečko i moj muž, dok je bio živ, oni su plakali kad se ta istina saznala. On se predstavljao kao menadžer, menadžer... A ovde je tražio načina da jednostavno manipuliše i da je otrgne od svega toga.
Je l' se ikad javio on?
- Nije. U Danskoj nikakav status nije postigao, a ona je postigla sve. Nije hteo da radi, ko fol, neke časove onlajn držao. Tu su bile prevare, incidenti, odlasci, ona ostajala sama. Jednom je došao, ja sam bila u kući u trpezariji. On kao kupio grožđe, doneo joj, a Dona već pobegla od njega. Kaže on njoj: "Znaš, mogla bi ti meni ostaviti tu žutu karticu." A ta žuta kartica je iz Danske. Kod Danaca je drugi sistem potpuno. Ako druga osoba uzme karticu i ako vide da se to nešto za nekontrolisane stvari koristi, nema, odmah država interveniše... Tako da sam se uverila sve ko je i šta je on, i šta je njemu jedino bilo važno do poslednjeg dana.